tag:blogger.com,1999:blog-75468417871960386672024-03-13T11:05:14.787+01:00ОценувањеБлог наменет за сите што се заинтересирани за оценувањето во училиштата (значи за сите).gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.comBlogger35125tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-60513223049489885792011-12-28T10:48:00.003+01:002011-12-28T12:22:43.367+01:00ЗА САМООЦЕНУВАЊЕТО НА УЧЕНИЦИТЕ И НИВНИТЕ ПОРТФОЛИЈАДеновиве ги читав извештаите од училишните обуки за унапредување на оценувањето во средните училишта. Покрај многте позитивни искажувања за корисноста на обуките, во дел од извештаите беше содржано дека наставниците имаат резерви во врска со можноста за самооценување на учениците и за водење портфолија. А тоа ми се омилени методи на оценување затоа си дозволувам да споделам некои свои размисли за нив.<br />Сигурно сите се согласуваме дека повеќето ученици не умеат објективно да се самооценат, а и дека е важно секој да има реална слика за себе си без оглед дали се работи за нашите знаења или за некои други особини. А како ќе научат учениците сами да си проценат во што и колку се добри и како може да се подобрат ако не ги ставаме во ситуации тоа да го прават? Дали тоа секогаш одзема многу време? Може да се биде рационален. На пример, може да им ги кажеме очекуваните исходи и бараме да прибираат докази до каде се во нивното постигнување, да им ги кажеме инструментите што ќе ги користиме за оценување на пр. аналитички листи, листи за проверка и бараме сами или меѓусебно да ги користат. Ако оценуваме пишан труд или продукт ќе ни олесни ако ученикот претходно сам си го оценил користејќи ги истите инструменти, а потоа му дадеме самиот да види кои аспекти различно ги оценил. Така учениците подобро ќе разберат што од нив се очекува и ќе умеат пообјективно да се оценат. Се разбира вклучувањето на учениците во оценувањето никако не значи дека нивните самопроценки автоматски треба да ги прифатите. Клучна цел е тие да се подобруваат во самопроценките.<br />Портфолиото е многу современа работа. Кога денес се бара работа се конкурира со портфолио. Затоа е важно учениците да се учат да водат свое репрезентативно портфолио што ќе ги прикаже во најдобро светло. Најчеста забелешка во врска со портфолијата е дека за нивно чување нема место. Решението е во електронските портфолија. Комјутери има, учениците се вешти во нивното користење, инспекторатот инсистира на поголемо користење на ИКТ. Наставниците може да ги прегледуваат и коментираат портфолијата во период кога ним им е најсоодветно. Знам ова не решава се, но помага во согледување на постигањата на учениците, а особено во развојот на нивните способности успешно да ги презентираат своите постигања.<br />Амбициозните наставници имаат многу корисни идеи и искуства. Може да ги споделите и како коментар на овој напис.<br />Во Новата година на сите читатели на блогов им посакувам интересна и успешна работа која ќе биде ценета како од надредените така и од учениците!gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-82547101060906065602011-10-05T12:36:00.003+02:002011-10-05T13:18:07.779+02:00ГОДИНА НА КВАЛИТЕТНО И ФЕР ОЦЕНУВАЊЕ<span style="font-family: arial;">Прво, нека ни е честит денот на учителите. Голема работа е да си учител. Без нашите учители </span><a style="font-family: arial;" href="http://www.youtube.com/watch?v=dgsXW8-jy-k"></a><span style="font-family: arial;">немаше да бидеме она што сме. Се надевам дека, не само денес, туку ;често, ќе се потсетуваме на нашите учители и ќе знаеме да ја цениме и вреднуваме нивната работа.</span><br /><br /><span style="font-family: arial;">Бидејќи овој блог се занимава со оценување во училиштата јас, пак, ќе пишувам за тоа. Повод ми се цртаните филмови: </span><a href="http://www.youtube.com/watch?v=dgsXW8-jy-k"><span style="font-style: italic; font-family: arial;">Интервенции</span></a><span style="font-family: arial;">, </span><a href="http://www.youtube.com/watch?v=jEvIKYsz7Es"><span style="font-style: italic; font-family: arial;">Поука</span></a><span style="font-family: arial;"> и </span><a href="http://www.youtube.com/watch?v=T2x6U61AnL0"><span style="font-style: italic; font-family: arial;">Разлика</span></a><span style="font-family: arial;"> што ги изготвивме со цел да ја поттикнеме пошироката јавност да размислува за својот придонес и “придонес“ за оценувањето какво што е. </span><br /><span style="font-family: arial;">Кога оценувањето не е помага за учење и кога не е фер, не се одговорни само наставниците, туку и родителите, учениците, и влијателните луѓе во образиванието. Секој треба да си го преземе својот дел од градењето на системот на вредности. Инаку ќе немаме право да им се лутиме на младите луѓе на различни места кои не си ја вршат добро работата, бараат мито или противуслуги, фаќаат “врски“. Ако низ искуството со оценувањето во училиштето тие научиле дека тоа е начинот да се помине полесно, не треба да се чудиме што така се однесуваат и во други ситуации. Ние како учители, директори, родители сме им пример како секој треба да си ја врши својата работа. Лош пример = лош резултат.</span> <br /><br /><span style="font-family: arial;">Погледнете ги цртаните филмови. Прикажете им ги на родителите, на учениците. Можеби на некои ќе им “светне сијаличката“.<br /><br />Ајде оваа година да ја прогласиме за ГОДИНА НА КВАЛИТЕТНО И ФЕР ОЦЕНУВАЊЕ. И да придонесеме тоа навистина да биде такво.</span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-73675013490666422512011-09-01T15:08:00.002+02:002011-09-01T15:15:07.559+02:00УШТЕ ЕДНА НОВА УЧЕБНА ГОДИНАГи прашувам децата од моето соседство и децата на роднините дали со задоволство тргнуваат на училиште. Најчест одговор е: “И така и така“. А наставниците што тие би одговориле?
<br />Се сеќавам дека кога бев во основно училиште со многу радост ја чекав новата учебна година, но не и во средното.
<br />Сакам на сите да ви посакам во оваа учебна година сите со поголемо задоволство да одите во училиште. За да биде така секој нека направи по нешто и нему и на другите работата и учењето да му бидат поинтересни и повозбудливи.
<br />И многу успех на сите!
<br />
<br />gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-62289762403285740942011-06-08T14:08:00.002+02:002011-06-08T14:52:05.573+02:00ШТО НАПРАИВМЕ И ШТО ТРЕБА ДА ПРАИМЕ ПОНАТАМУ?Долго врме не пишував на блогов. Ама и не ви недостасував, нели?<br />Бев многу зафатена со привршување на активностите за унапредување на оценувањето во Проектот за основно образование:<br />- Направивме убава конференција <span style="font-style: italic;">Оценување за учење во 21 век </span>http://www.pep.org.mk/mk/ocenuvanje/conference/conference.html ,<br />- Завршивме семинари за изготвување тест задачи, наставниците праќаат убави тест задачи и анализи на спроведени тестирања,<br />- Направивме обуки за сумативно оценување и во голем број училишта веќе е направена дисеминацијата, а во други е во тек.<br />- Наставниците забрзано се стекнуваат со сертификати за формативно оценување.<br />Има многу позитивни реакции дека многу работи поврзани со поквалитетно оценување се случуваат.<br />Од друга страна притисоците за повисоки оценки продолжуваат, истиот приод и истите идеи за екстерно оценување заради проверка на овјективноста на оценувањето со проверуваат, наставниците велат “не не' оставајте без понатамошна поддршка, таман почнавме да се усовршуваме во формативното оценување“.<br />Проектот за основно образование завршува и мене ми и најголема грижа дека започнатите промени ќе почнат да згаснуваат со рефокусирањето на некакви други приоритети. Бев горда на Конференцијата за оценување кога се виде дека сме во тренд со промените во оценуванјето што се прават во земји со понапредни образовни системи. Таму се воведуваат како системски промени и не престанува поддршка од институциите на системот. Сигурна сум дека советниците од Бирото и понатаму ќе им даваат поддршка на наставниците во оценувањето затоа што веруваат дека формативното оценување го подобрува учењето. Но доколку фокусот на нивната работа се префрли на нешто сосема друго, едноставно ќе немаат време. Речиси сите училиштата во изминативе години го имаа оценувањето како еден од приоритетите. Се надевам дека тоа ќе остане така и понатаму, едноставно затоа што неколку години промени не се доволни да го доведеме оценувањето на ниво со кое ќе бидеме задоволни. Со Маја, која се занимаваше со евалуацијата на нашиот Проект и со начините како се случуваат промените во наставата дојдовме до заклучок дека наставниците се некаде на половина пат, знаат што сакаат, како треба, ги проверуваат различните приоди во оценувањето што ги учеле, се обидуваат да ги применауваат почесто и загрижени се дали тоа што го прават го прават добро. Треба уште многу практикување додека формативното оценување стане рутина и фокусот се стави на доказите за тоа колку тоа што го правиме навистина го подобрува учењето. Ако е за утеха и многу други земји се тука некаде или малку понапред.<br />Значи, ова е моето гледање на тоа што напраивме: и многу и недоволно, зависи од која страна се гледа.<br />А што треба да праиме? Тоа останува на училиштата, наставниците, но и на институциите во системот. Тоа што планира власта го барам во <span style="font-style: italic;">Манифестот за реформи и развој, </span>го нема експлицитно. Може би се подразбира дека тоа што е започнато и одело добро ќе продолжи.<span style="font-style: italic;"> </span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-53588478935371155842011-02-08T10:45:00.003+01:002011-02-08T14:39:21.783+01:00ШТО Е БИТНО ЗА ДА БИДЕМЕ УСПЕШНИ<span style="font-family: arial;">Во последно време многу се занимавам со прашањето: Зашто некои училишта и накои наставници се многу поуспешни во примената на квалитетно формативно оценување од други?<br />Ги анализирам извештаите од посети, евалуации, разговарам со колеги, барам врски...<br />Имав прилика, а би рекла и среќа, да разговарам и со Ерик Рустен, нашиот шеф од Америка, како што неофицијално си го викаме. Исклучително креативен човек.<br />Идејата што во последната средба ја дискутиравме некако многу “ми легна“. Според него за за успех е најважно:<br /><span style="font-weight: bold;">Ј </span>- Јасна цел<br /><span style="font-weight: bold;">А</span> - Автономија<br /><span style="font-weight: bold;">С</span> - Стручност<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Јасна цел </span>- Се добива како одговор на прашањето: Зошто јас ја работам оваа работа? За луѓе што работат во образованието не е тешко да се има цел. Тоа се учениците, нивниот развој, знаењата што треба да ги стекнат. За некои други професии можеби е потешко да се најде така важна смисла. Не сметам на одговорите: Работам за да преживеам и сл.<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Автономија </span>- Се добива како одговор на прашањето: Колкава слобода имам да одлучувам за тоа како треба да ја работам својата работа? Некои наставници мислат дека тие се “газди“ на часовите, дека најдобро знаат што и како треба да работат. Други сметаат дека имаат многу ограничена слобода, дека што и како ќе работат им е премногу диктирано од наставните програми, Бирото, Инспекторатот, Министерството, стручните служби, проектите ... дури и “родителите си земаат право да ни кажуваат како да работиме. Зошто на докторите не им кажуваат како да ги лекуваат?“<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Стручност</span> - Се добива како одговор на прашањето: Дали знам да ја работам наставничката работа? Тоа што некој завршил соодветен факултет, не значи дека автоматски станал добар наставник. На прашањето во една меѓународна студија: Дали сте квалификувани за наставничката професија, Македонија е прва по процентот на наставници што одговориле дека се квалификувани, а според постигањата на учениците Македонија беше при дното. Денес сенешто се бара од наставниците: да учат како да применуваат нови методи, како да користат ИКТ, како да оценуваат, решаваат конфликти, работат со деца со специјални потреби ... Не е лесно да си стручен во современи услови.<br /><br />Е сега: Кај колку луѓе што работат во образованието имаат добро ЈАС, добра комбинација на јасна цел, голема автономија и висока стручност?<br /></span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-87153008511338245682010-12-31T12:14:00.001+01:002010-12-31T12:14:51.498+01:00ВИ ПОСАКУВАМ МНОГУ УСПЕХ ВО НОВАТА ГОДИНА!gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-50043300614269591522010-12-09T07:46:00.002+01:002010-12-09T08:16:45.952+01:00ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕНУВАЊЕ<span style="font-family: arial;">Тие што се занимаваат со проблематиката на оценувањето на учениците знаат дека суштината на оценувањето е формативното оценување. Неговото влијание врз подобрување на наставата и учењето (или обратно) е многу посилно од влијанието на сумативното оценување. Дури се вели: “Оценките се само нуспродукт на процесот на оценување, можно е учење и без нив.“ Некои ќе се сложат со ова, некои не (особено оние што ги користат оценките за мотивирање на учениците).<br />Но, како и да е, и оние што се убедени дека доброто формативно оценување </span><span style="font-family: arial;">е суштина на процесот на оценување</span><span style="font-family: arial;"> </span><span style="font-family: arial;"> во нашиот систем </span><span style="font-family: arial;">се соочуваат</span><span style="font-family: arial;"> со сериозни тешкотии кога треба да ја изведат сумативната оценка.</span><span style="font-family: arial;">За помалку упатените формативно оценување е оценувањето во текот на учењето и суштина му е да се даде повратна информација на ученикот што ќе му помогне да напредува кон поставените цели и од друга страна ќе му помогне на наставнинот да ја прилагоди наставата, такашто таа ќе му даде соодветна подршка на ученикот во учењето. </span><span style="font-family: arial;"> Во што е проблемот? Во државата недостигаат добро емпириски засновани описи на различни нивоа постигања по наставни предмети, за кои лесно ќе може да “врзат“ оценките. Во програмите има очекувани исходи, но тие се уште еднаш пречистен опис на она што се очекува како резултат од поучувањето. Од минатата година има и критериуми за оценки, во кои по определен начин треба да се сместат реалните постигања на очекуваните исходи. Проблемот е што нема никакви емпириски докази колку тие се реални (превисоки? прениски?). Има реакции дека се тешко употребливи.<br />Затоа наставниците (во подобар случај училиштата) си имаат свои критериуми според кои си оценуваат. Како резултат на тоа оценките на учениците дадени од различни наставници се речиси неспоредливи. Не ги земам тука предвид подлегнувањата на притисоци, попуштања, оценки дадени како казна за недисциплина и сл., туку само оние оценки за кои самиот наставник смета дека се реални.<br />Оваа состојба, особено ако се има предвид настојувањето за објективно оценување (што е крајно легитимно, но не и одделни начини како што се обидува тоа да се обезбеди), ја наметнува потребата повторно системски да се навратиме на определување на нивоа на постигања за одделни оценки, во различни предмети, со цел наставниците со мирна совест да ги преточат информациите што ги имаат за постигањата на учениците во оценки, а сите ние, од родители до инспектори да не се сомневаме во реалноста на оценките.<br /><br /></span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-15305502587820092112010-11-22T14:28:00.003+01:002010-11-22T15:36:23.385+01:00ИМАМЕ ШТО ДА (ПО)КАЖЕМЕ ЗА ОЦЕНУВАЊЕТО<span style="font-family:arial;">Извесно време не пишував ништо на блогов, малку затоа сто немав време, малку затоа што немав инспирација. Не сакав да бидам инспирирана од нешта кои се негативни.<br />Сакам да напишам за две убави работи што се случуваа(т).<br />Пред 15-тина дена со група наставници бев повикана на воведна конференција за Проектот за основно образование на Косово, што туку што започнува. За полесно да ги испланираат активностите, ние требаше да презентираме што и како работиме во Проектот за основно образование во Македонија и, се разбира, што сме постигнале. Бев горда како наставниците ја презентираа сопствената пракса, која, се разбира, вклучува и квалитетно оценување. Прикажаа модерна, инспиративна настава и покажаа дека им е јасно што сакаат нивните ученици да постигнат и како ја организираат наставата за тие да стигнат до поставените цели. Тоа што го прикажаа можеше да биде урнек на добра настава каде и да е, а не само пред луѓето за образование од Косово и претставниците на меѓународната заедница, кои навистина беа бројни. Убаво беше да си од Македонија.<br /><br />Другата убава работа се подготвува од сега, а ќе се случи во мај. Се работи за <a href="http://www.pep.org.mk/mk/ocenuvanje/conference/conference.html">конференцијата </a><span style="font-style: italic;"><a href="http://www.pep.org.mk/mk/ocenuvanje/conference/conference.html">Оценување за учење во 21 век. </a> </span><br /></span><span style="font-family: arial;">Зошто конференција? Стручна конференција правиме кога имаме критична маса на професионалци кои имаат што да презентираат и умеат да го направат тоа. Претходниве четири години, сметам, дека се направија значителни промени во оценувањето, со поместување на фокусот во оценувањето од ставање оценки кон поддршка на учениците во учењето. Многу наставници, како што колегата Сатки Исмаили кажа во Приштина, се различни наставници од оние што беа пред 4 години. Тие го сменија начинот на оценување, имаат докази за тоа какво оценување повеќе придонесува за учењето на учениците, а какво не помага многу. Тие ја истражуваа својата пракса и имаат што да споделат со другите. Имаат што да споделат за оценувањето и директорите и стручните работници. Затоа сметам дека сега е вистинско време за стручна конференција за оценувањето.<br />Ако ви е инспирација, ќе ви кажам дека воведи излагачи ќе бидат д-р Пол Блек (Paul Black) од Велика Британија и д-р Јосе Нојонс (Jose Nojons) од Холандија. Тие што се интересираат за оценувањето знаат кои се тие.<br />Задолжително отворете ја веб страната на ПЕП и во делот за оценување информирајте се за конференцијата. И бидете дел од неа. <br /></span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-50190077456596420292010-10-09T06:56:00.002+02:002010-10-09T07:33:01.499+02:00ЗА ЕЛЕКТРОНСКИОТ ДНЕВНИКОдговорите на анкетата<span style="font-weight: bold;"> </span>за електронскиот дневник ме поттикнаа да се вклучам во дискусијата. Гледам мислењата се поделени. Општините што воведуваат електронски дневник на големо го рекламираат како решение на проблемите со оценувањето. Настрана, тоа што барем половина од семејствата немаат интернет пристап (според некои последни анкети што деновиве ги прочитав во весник). Во наредниот период сигурно е дека состојбите со интернет пристапот брзо ќе се подобруваат.<br /><br />Нема сомнение дека родителите треба да бидат информирани за оценките на нивните деца. Најдобро би било кога тие со децата би воспоставиле таков однос детето само да им каже и објасни каква оценка добило, зошто е тоа така и што понатаму. Не ми се допаѓа електронскиот дневник да биде начин на шпиунирање на нашите деца. Демек, тие ги кријат оценките од родителите, а електронскиот дневник е “шпионката“ низ која родителите ќе ѕирнат и ќе ја откријат лагата. И што потоа? Што ќе направи родителот на детето на кое не му верува? Најверојатно ќе го искара. И како тоа ќе му помогне на детето подобро да учи и да постигне резултат што за последица ќе има подобра оценка. Дали тоа ќе биде поттик родителот да дојде во училиште или кога ја знае оценката нема што да доаѓа во училиште (освен ако нема намера да бара интервенција за оценката да се поправи).<br /><br />Да ја разгледаме и другата група родители и деца. Децата им ги кажуваат на родителите оценките, кои главно се добри, родителите проверуваат во електронскиот дневник дека детето не лажело. И тој родител, особено ако е зафатен, а сите сме, нели, многу зафатени, не чувствува потреба да контактира со наставниците. Дали и училиштето се чувствува “пораат“ ако што помалку родители доаѓаат во училиште? Дали и на родителите на тие деца не им се потребни и други информации за нивното дете што може да ги добие само од наставниците? Дали и тие деца не може да бидат уште подобри, а наставниците може да им дадат совет на родителите за идниот развој на детето?<br /><br />Знам дека има обиди електронските дневници да овозможуваат и посуштествена комуникација меѓу училиштето (е-мејлови, дискусиони групи, блогови, анкети ...). Не знам како е тоа во пракса. Би било интересно доколку се разменат искуствата. Сигурно ќе биде корисно ако училиштата направат истражувања на промените што настануваат во комуницирањето со родителите, учењето и однесувањето на учениците откако е воведен електронскиот дневник. Тоа ќе помогне и за подобрување на електронскиот дневник и за градење нови стратегии за комуницирање со родителите и давање поддршка на учењето на децата. <span style="font-weight: bold;"><br /></span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-6597408513341230072010-09-01T14:40:00.002+02:002010-09-01T14:50:28.504+02:00НОВА УЧЕБНА ГОДИНА ! СУПЕР!На сите поврзани со образованието им посакувам успешна учебна година.<br />На наставниците и учениците со задоволство да одат во училиште и да се радуваат на успесите.<br />Горицаgorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-60729266783041670552010-08-13T14:02:00.002+02:002010-08-13T14:35:12.293+02:00ЈОВО НА НОВО ИЛИ СО ЗАДОВОЛСТВО ПО НОВОКако што пишував минатиот пат за крајот на годината, сега е време за почетокот на новата година (нели таа нас ни почнува во септември, но со децата, а со колегите веќе на 16-ти август). Како се чувствувате кога размислувате за новата учебна година?<br />Има наставници што се чувствуваат како децата од одделенска настава: мислат да си облечат нешто ново што си го купиле летово, ги листаат учебниците за оваа година (ако се нови) или се потсетуваат што можат убаво да направат оваа година, а не им успеало лани, се радуваат што ќе се сретнат со колегите и колешките.<br />Има други наставници што си мислат: Леле пак ли истите нервози со ученици што не учат, со родители што бараат оценки, со директорот на кого за ништо не му е гајле, па уште и инспекторатот “измислува“ некакви си оценувања на наставниците.<br />Работите може да изгледаат и вакви и онакви, како чашата со вода: полупразна или полуполна.<br />Оние од првата група сите ги сакаат повеќе (затоа што се подотерани, насмеани, подготвени за убав разговор), а и тие самите си се чувствуваат полни со енергија. А зошто секој од нас на почетокот на новата година не тргне на работа со добра воља да соработува со колегите и да ја иницира таа соработка, да внесе новини во наставата (па нели сите бевме на куп семинари?) за нам, а не само на учениците да ни биде поинтересно. Ако нештата ни се интересни, помотивирано сме да ги работиме и така имаме и подобри резултати. тогаш ќе имаме и помалку ученици што не учат и со родителите полесно ќе излеземе на крај (може и нив да ги вклучиме во некои активности) и директорот и инспекторите ништо не ни можат ако си ја работиме добро работата. Можат на пример да не пофалат.<br />Јас одвај го чекам почетокот на наставната година повторно заедно да работиме.<br />Успешен почеток.<br />Горица<br /><br />П.С.<br />Бев разочарана што на минатиот текст за објективноста на оценувањето немаше коментари. Дали молчењето значи согласување?gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-43266370867139427192010-07-08T10:10:00.004+02:002010-07-09T14:28:06.619+02:00SUMA SUMARUM 0:0<meta equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8"><meta name="ProgId" content="Word.Document"><meta name="Generator" content="Microsoft Word 11"><meta name="Originator" content="Microsoft Word 11"><link rel="File-List" href="file:///C:%5CDOCUME%7E1%5CGMICKO%7E1%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml"><!--[if gte mso 9]><xml> <w:worddocument> <w:view>Normal</w:View> <w:zoom>0</w:Zoom> <w:punctuationkerning/> <w:validateagainstschemas/> <w:saveifxmlinvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:ignoremixedcontent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:alwaysshowplaceholdertext>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:compatibility> <w:breakwrappedtables/> <w:snaptogridincell/> <w:wraptextwithpunct/> <w:useasianbreakrules/> <w:dontgrowautofit/> </w:Compatibility> </w:WordDocument> </xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:latentstyles deflockedstate="false" latentstylecount="156"> </w:LatentStyles> </xml><![endif]--><style> <!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Calibri; panose-1:2 15 5 2 2 2 4 3 2 4; mso-font-charset:0; mso-generic-font-family:swiss; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1610611985 1073750139 0 0 159 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:""; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:MK; mso-fareast-language:MK;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:.5in; mso-footer-margin:.5in; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} --> </style><!--[if gte mso 10]> <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <![endif]--> <div><span><span style="color: rgb(0, 0, 127);font-size:85%;" ><span style="font-size:100%;"><span style="font-family:arial;"><span style="color: rgb(0, 0, 0);"><span style="font-size:100%;">За нас во образованието крај на годината не е во декември туку во јуни. Тогаш ги сумираме резултатите. Така и јас правам сега. И заклучокот ми е како во насловот. Значи има многу убави работи што се случуваат во училиштата, а се поврзани со оценувањето, а многу работи си остануваат по старо. И анкетата во врска со објективноста на оценувањето кажува такво нешто.
<br />Сега со вас сакам да споделам две работи: една добра и една лоша. Прво ќе ви ја кажам добрата (за да не се откажете од читањето, па да не стигнете до неа).
<br />
<br /><span style="font-size:100%;"><span style="font-weight: bold;">ДОБРАТА РАБОТА Е:</span>
<br />Отворете ја </span></span></span></span></span></span></span><span style="font-size:100%;"><a title="blocked::http://www.e-pedagog.com/" href="http://www.e-pedagog.com/" target="_blank">www.e-pedagog.com</a></span><span><span style="color: rgb(0, 0, 127);font-size:85%;" ><span style="font-size:100%;"><span style="font-family:arial;"><span style="color: rgb(0, 0, 0);"><span style="font-size:100%;"><span style="font-size:85%;"><span style="font-size:100%;"> </span><span style="font-size:100%;">Колегите што ја креирале не чекаат некој да им каже како и што да работат. Тие внесуваат квалитативни промени и сакаат несебично да ги споделат со други. Да им се придружиме.
<br />
<br /><span style="font-size:85%;"><span style="font-weight: bold;font-size:100%;" >ЛОША РАБОТА Е ШТО МНОГУ РАБОТИ НЕ СЕ МЕНУВААТ.
<br /></span><span style="font-size:100%;">Го споделувам со вас писмото што деновиве го добив од еден од нашите обучувач и (со негова согласност) го ставам на блогов. Ме разочараа две работи: (1) Зошто училиштето не прави доволно на крајот на годината да нема деца што треба да повторуваат и (2) Кога не направило доволно во текот на годината зошто го прави на крајот ова што се случува не само во подолу опишаниот случај, туку и во многу други училишта.
<br />
<br /></span><span style="font-weight: bold;"></span></span></span></span></span></span></span></span><span style="color: rgb(0, 0, 0);">“ </span>Почитувани.</span></span></div> <div><span><span style="color: rgb(0, 0, 127);font-size:85%;" >Бидејќи вие двете сте главните авторитети кои во изминатите неколку години ме мотивираа да го работам она што го работев, ви го пишувам ова писмо (во прилог) со цел да сте запознаени со какви ситуации се среќаваме ние обучувачите во секојдневниот живот.</span></span></div><p class="MsoNormal" style="text-align: center;" align="center"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;">
<br /></span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: center;" align="center"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;">КАЈ ОТИДЕ СВЕТОВ?!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: center;" align="center"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><span style=""> </span>Да, токму ова го рекол еден наш преродбеник пред многу години. Јас всушност не сум знаел што сака да каже, но пред неколку дена дознав и многу се разочарав. </span><span lang="RU" style="font-family:Calibri;"><o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;">Се случи тоа на наставничкиот совет во училиштето во кое сум на платен список. Такви гафови не изустиле ни нашите ,,квази,, политичари во своите најдобри времиња.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><span style=""> </span><u>Случај 1.</u><span style=""> </span>Ученик во 7одд. со многу единици во текот на целата година. Ништо невообичаено, најверојатно ќе го повторува одделението. Но, види чудо. Се јавува за збор неговиот одделенски раководител и изнесува ,,непобитни,, факти поради кои ученикот треба да оди понатаму. Вели наставничката, тој ученик бил на систематски преглед и таму се покажал многу добро т.е. бил уреден, чист и здрав и токму поради тоа (и само заради тоа) трој треба да помине! Оооо, ЗЕМЈО ОТВОРИ СЕ (си велам) и се приклучувам на општо настанатата смеа и добро расположение во наставничката канцеларија. А, чек листите? А, проектите? А, есеите? А, ИКТ? А, моите непреспиени ноќи во подготвување на семинари и нагледни часови? Да не Ве задржувам, веројатно погодувате.Ученикот помина!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><span style=""> </span><u>Случај 2</u>.<span style=""> </span>Два дена пред советот доаѓа мајката на ученик со многу едници. Одделенскиот раководител ја советува во наредната учебна година да го префрли во друго училиште, бидејќи овде и онака ретко доаѓаше. На заминување ја замолува да биде во контакт со него, а таа му одговара дека <b style="">ќе разговара вечер со мажот ú дали да помине или да повторува! </b><span style=""> </span>А, наставниците? А, стручните служби? А, училишните тимови? А, советот?<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;">Совет како совет, си помина, а помина и ученикот!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><span style=""> </span><u>Случај 3.</u> Ученик кој до пред два дена имаше десетина единици сега му останале само три. Одделенскиот раководител инсистира тој ученик да не повторува, туку да се упати на продолжителна настава: ,, Јас би го оставила по мојот предмет на продолжителна настава, ама не можам бидејќи веќе му ја поправив единицата!!!,, <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;">Ја гледам така со прстот во уста и си мислам ,, Време е да побарам друга работа,,. <span style=""> </span>Се надевам дека ќе ми помогнете во мојата намера. Било што, само подалеку од овде.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p> </o:p>Со почит.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p>
<br /></o:p></span></p> <p class="MsoNormal"><span lang="MK" style="font-family:Calibri;">П.С. И третиот ученик помина!“</span></p><p class="MsoNormal" style="font-family:arial;"><span style="font-size:100%;">
<br /></span></p><p class="MsoNormal"><span style=";font-family:arial;font-size:100%;" >Што велите да формираме една заедница за фер оценување, која ќе споделува само добри примери?</span></p><p class="MsoNormal">
<br /></p><p class="MsoNormal"><span style="font-weight: bold;"><span style="font-size:85%;">ВИ ПОСАКУВАМ НА СИТЕ УБАВ ЛЕТЕН ОДМОР!</span></span>
<br /><span lang="MK" style="font-family:Calibri;"><o:p></o:p></span></p> gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-28949436508395983922010-05-06T15:58:00.002+02:002010-05-06T16:23:09.547+02:00Како влијаат обуките во Проектот за основно образование на сумативните оценки<span style="font-family: arial;">Во текот на обуките за формативно оценување и за етичкиот кодекс во оценувањето учесниците се согласуваат дека поквалитетното формативно оценување, не само што придонесува за подобро учење на учениците, туку може да го олесни и сумативното оценување.<br />Имено:</span><br /><span style="font-family: arial;"></span><ul><li><span style="font-family: arial;">наставниците прибираат повеќе докази за напредокот и постигањата на учениците;</span></li><li><span style="font-family: arial;">се воспоставуваат усогласени критериуми за оценување;<br /></span></li><li><span style="font-family: arial;">учениците се вклучени во самооценување и взаемно оценување и имаат подобар увид во своите и постигањата на соучениците;</span></li><li><span style="font-family: arial;">родителите се подобро информирани и</span></li><li><span style="font-family: arial;">сите го прифатиле етичкиот кодекс во оценувањето.<br /></span></li></ul><span style="font-family: arial;">Но колку тоа функционира кога ќе дојде крајот на учебната година? Некои наставници со кои сум во контакт велат дека оваа година притисоците на родителите се намалени и отпорноста на наставниците е зголемена. Затоа, оценките ќе биле поблиски до вистинските знаења на учениците, кои се повисоки или исти како минатата година. Други наставници и директори велат дека не може да одолеат на притисоците и дека пак ќе биде како лани. А какво е јавното мислење во врска со ова? Ќе го провериме ако одговорите на анкетата. </span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-27759503826080194562010-04-22T23:58:00.002+02:002010-04-23T01:01:05.195+02:00ЗА ЕКСТЕРНИТЕ ОЦЕНУВАЊА - ПОВТОРНОНеодамна, на 29-ти и 30-ти март, во Скопје, се одржа регионална конференција насловена<em> Од екстерни оценувања до политики.</em> Беа презентирани искуства од европски земји и земји од поранешна Југославија со екстерните оценувања. Ако треба накусо да се извлече поента од презентираното и дискусиите за мене тоа би било:<br />(1) Екстерни оценувања постојат во поголемиот број Европски земји.<br />(2) Тие можат да помогнат образовните политики да се креираат врз основа на систематски прибрани податоци.<br />(3) Не може еден вид екстерно оценување да се користи и за оценување на учениците, и за обезбедување доволно податоци за квалитетот и образовниот систем и за отчетност на училиштата за нивната работа.<br />(4) Фактот што оценувањето е екстерно само по себе не значи дека навистина ја мери постигнатоста на образовните цели. <br />Сакам малку да се осврнам на ова последново. Има тенденција, тестирањето, само затоа што овозможува објективно оценување (нели има клуч за одговори што тоа го овозможува) да се смета за супериорен начин на оценување. Затоа кај некои наставници најважни се резултатите на тестовите. А кога ќе се видат задачите на тестот се отвора прашањето што всушност тие проверуваат. Колкав број и кои наставни цели ги мерат.<br />Слично е и со тестовите што државата (сака да) ги користи за различни цели. Не може со тест што се решава 1 училишен час (значи има 30-тина задачи) да се измери колку ученикот ги постигнал наставните цели по определен предмет, особено ако целите се однесуваат и на практична оспособеност и други знаења и умеења кои е тешко да се проверат со тест од типот молив хартија. Е, ако со тестот не се гарантира дека се измерени (речиси) сите цели што ученикот требало да ги постигне (односно репрезентативен примерок на тие цели) , тогаш и неговата употреба треба да биде ограничена. Тоа значи дека тестот не може да биде единствено мерило на постигањата. Знам, ќе речете па никој не се залага за тоа. Да, ама ако, на пример, тестот се промовира во главно (или дури единствено) мерило за објективноста на оценувањето што го вршат наставниците или за отчетност на училиштето е тука сме заборавиле на ограничувањата што тестовите ги имаат.<br />Да нема забуни. Јас сум голем заговорник за различни видови објективни тестирања и екстерни оценувања. Само сакам да потсетам уште еднаш дека изготвувањето на добри тестови е високо стручна работа. Исто така и поставувањето на стандарди за постигања врз основа на резултатите од тестирањата. Ова не треба да се заборава кога се одлучува за какви било екстерни (а и интерни) тестирања.<br />И да не заборавиме само добро формативно оценување придонесува за подобри постигања. Тоа што екстерно ги мериме постигањата нема само по себе да ги покачи. Ја знаете онаа: “Прасето нема да го угоиме со тоа што ќе го мериме, потребно е да ги храниме“.gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-55180691445480853622010-03-19T07:18:00.000+01:002010-03-19T08:01:44.855+01:00НАСТАВНИЦИТЕ КАКО ИСТРАЖУВАЧИКога бев ученичка, за разлика од многу девојчиња, не сакав да бидам учителка. Таа работа ми се чиниеше еднолична. Секоја година, се исти работи да им се предаваат на децата. Сакав да бидам истражувач. Стално да откривам нешто ново.<br />Многу години подоцна, кога почнав да работам на истражувања во образованието ги поврзав двете работи. И сфатив дека наставникот, всушност, има огромни можности за истражување. Секој час е мало истражување за тоа дали применетиот приод во наставата довел до планираните резултати. Ако не, зошто? Што треба да се направи следниот пат за да се биде поуспешен? Ако сте амбициозен наставник, тогаш може своите истражувања да ги проширите на подолг период, на специфични прашања од областа на ефективните методи на учење, па на одржување работна атмосфера, па на мотивирање на учениците, па на формирање ставови (воспитување) ... Бескрај на можности.<br />Ви изгледа нереално? Некој може би мисли: “Не можам и да реализирам настава и да истражувам“. Имам докази дека тие две нешта можат убаво да се поврзат.<br />За да добијат сертификати повеќе од 300 наставници изготвија студии на случај од областа на оценувањето. Најголемиот број од нив се вистински мали (а некои и пообемни) акциски истражувања. Испробани се разни методи на оценување, проверено е (квантитативно или квалитативно) колку тие успешно функционирале (им помагале на учениците да научат повеќе) и наставниците извлекле заклучоци за тоа што би требало да прават понатаму. Тие сознанија може да им помогнат и на други колеги да ја подобрат својата работа во оценувањето на учениците.<br />Од друга страна, тие, генерално, се и мал научен придонес за ефективноста на испробаните методи на оценување. Кога минатата пролет бев на еден меѓународен собир за оценување во Словенија и презентирав што и како во Македонија работиме на унапредување на оценувањето, на крајот реков дека немаме докази за тоа какви се ефектите од тоа. После излагањето Пол Блек, познат автор во областа на оценувањето, ме праша како тоа да немаме докази. Едноставно немавме истражувања. А тој во своето излагање наведуваше докази за ефективноста на одделни приоди во оценувањето низ примери на училишта и наставници што ги примениле. Така беше пред една година. Сега, кога ќе ги систематизирам истражувањата на нашите наставници, и јас би имала многу докази.<br />Кога веќе пишувам на оваа тема сакам да се осврнам и на оние наставници кои често велат: “Кажете ни како. Советниците од Бирото велат едно, едни проекти друго, ние сме учеле нешто трето, стварно не знаеме што да правиме.“ А јас наставникот го гледам како професионалец кој учи од сите, ги знае учениците, се познава себе си, знае што сака да постигне (што неговите ученици треба да научат) и има храброст да проба што најдобро функционира. А кога веќе тоа го прави, зошто да не го следи систематски, документира и презентира. И ете ти наставник-истражувач.gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-61014370702651443422010-01-16T11:28:00.004+01:002010-01-16T12:51:59.137+01:00КОРИСТЕЊЕ НА ТЕСТОВИТЕ НА ЗНАЕЊЕИма многу поводи за размислување (и пишување) за користењето на тестовите на знаења при оценувањето на учениците. Еве неколку:<br />(1) Податоците од евалуацијата во Проектот за основно образование укажаа на опаѓање на користењето на различните методи на формативно оценување на крајот на минатата учебна година, на сметка на оценувањето на учениците со тестови (за тие подобро да се подготват за најавеното екстерно тестирање);<br />(2)Реакциите на родителите и на учениците и на крајот на ова полугодие дека на постигањата на тестовите им се дава преголемо значење во полугодишните оценки;<br />(3) Моето повторно навраќање на резултатите на меѓународните оценувања (ТИМСС, ПИРЛС, ПИСА) и уште една потврда за нивното големо влијание на реформските /иновативните зафати во образованието во многу земји во светот (за жал многу малку кај нас);<br />(4)Исклучително позитивните реакции на учесниците на семинарот: <span style="font-style: italic;">Изготвување на тестови на знаења</span>, кои сметаа дека им е неопходно знаење за да прават подобри тестови.<br /><br />Јас сум една од големите поборнички на употреба на тестовите во оценувањето на сите нивоа (за оценување во училиштата, за мерење на постигањата на државно ниво, за меѓународни мерења на постигањата на учениците), но уште поголема поборничка на спротиставување на злоупотреба на тестовите на пр. неквалитетни тестови да се третираат како добро мерило на знаењата, да се користат за оценка на објективноста на оценувањето од страна на наставниците и сл. Ми падна на памет споредбата дека тестот е како лекот: многу е корисен ако се користи за вистинска намена, а многу штетен ако е лош и или ако се користи за она за што не е наменет.<br /><br />Значи: Тестови ДА, но добри и за вистински цели.<br />Е тука е проблемот. Многу е тешко да се направи добар тест (како и добар лек). Тоа бара знаење и практика, кои малкумина кај нас ги имаат. На некои ни недостасуваат знаења за тоа како се прават добри тестови, а на други ни недостасува практика во изготвувањето на тестови. И се разбира знаење за тоа каков тест за која намена може да се користи. Како и за повеќето работи знаењата (и практиката) не се стекнуваат ни лесно, ни брзо.<br />Нешто што би можело да помогне е : Тие што знаат нека прават тестови и нека ги споделуваат со другите. Првиот чекор во таа насока го има направено Државниот испитен центар ставајќи ги на <a href="http://http//www.bro.gov.mk/podracje/ispiti/formativnooc.html"></a>web страната <a href="http://http//www.bro.gov.mk/podracje/ispiti/formativnooc.html">ослободените тест задачи</a> од тестирањата што Центарот ги има спроведено. Набрзо и Проектот за основно образование во Алатки ќе ги става тест задачите што ќе ги изготвуваат наставници што поминаа обуки за изготвување тест задачи.<br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/S1Gids3UecI/AAAAAAAAADI/y-6f4GDcEws/s1600-h/IMG_2249.jpg"><img style="margin: 0px auto 10px; display: block; text-align: center; cursor: pointer; width: 282px; height: 212px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/S1Gids3UecI/AAAAAAAAADI/y-6f4GDcEws/s200/IMG_2249.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5427297657101253058" border="0" /></a><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://4.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/S1GidCggiPI/AAAAAAAAADA/ZE7KPbQYKfk/s1600-h/IMG_2248.jpg"><img style="margin: 0px auto 10px; display: block; text-align: center; cursor: pointer; width: 270px; height: 203px;" src="http://4.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/S1GidCggiPI/AAAAAAAAADA/ZE7KPbQYKfk/s200/IMG_2248.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5427297645731285234" border="0" /></a> Од семинарот за изготвување тестови<br /><br />А какви се тестовите што се користе во нашите училишта? Запишете го вашето мислење во анкетата или напишете коментар.<br /><br />Ви посакувам успешен почеток на второто полугодие.<br />Горица<br /><a href="http://www.bro.gov.mk/podracje/ispiti/formativnooc.html"><br /></a>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-6629666275367615242010-01-04T00:42:00.003+01:002010-01-04T00:55:04.126+01:00МНОГУ УСПЕХ ВО НОВАТА ГОДИНАНа сите посетители на блогов ви посакувам Новата година да ви биде поуспешна од претходнава. И наставниците и учениците и родителите да бидат позадоволни едни од други. За тоа да се случи потребно е секој да го даде својот мал (или уште подобро поголем) придонес.<br />А јас посакувам да сте поприсутни на блогов, повеќе да комуницираме. Секако од тоа нема никој да има зијан, а може некој да има и полза. <br />Се надевам дека набрзо компјутерите во училиштата и интернетот ќе функционираат и наставниците ќе можат непречено електронски да комуницираат.<br />Една наша неодамнешна мала анкета покажа дека во многу училишта нема доволно компјутери во функција или нема интернет и на наставниците не им се достапни сите благодети што тој ги дава.<br />И убав зимски распуст за време на кој ќе има нешто време за порелаксирана стручна размена на искуства (за оценувањето се разбира) и за малку одмор.<br />Попатно, како сте задоволни со оценувањето и полугодишниот успех?gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-92206171736128059112009-12-17T14:56:00.005+01:002009-12-17T15:22:47.557+01:00Иновативни училишта со (де)мотивирани наставнициНеодамна држевме средби со тимовите за професионален развој во училиштата. Промовиравме активности за Иновативни училишта што ќе ги подготуваат учениците да стекат вештини за 21-век (за подетални информации посетете www.pep.org.mk).<br />Сите убаво си работевме, се согласивме дека е важно учениците да ги подготвуваме за 21-век, век којшто веќе го живееме, се согласивме околку вештините што ќе им бидат потребни на учениците (во она мерка во која можевме футуристички да гледаме), не ни одеше лошо ни тоа како може во училиште да се развиваат вештините за 21-ви век (и покрај сите тешкотии со кој училиштата се соочуваат како услови, средства...) <br />И после, онака за крај, повеќе неформално, зборувавме дали постои расположение во училиштата за промени, со сето она што тие го претпоставуваат. Првенствено поголем ангажман на сите, повеќе позитивна енергија во работата, а главно без материјална стимулација на повидок. И тука, сета убава претходна атмосфера на работа на и за 21-век, најчесто спласнуваше. Би сакала присутните од училиштата погрешно да ја процениле ситуацијата.gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-56751546971552223872009-11-08T21:57:00.003+01:002009-11-08T22:25:05.023+01:00140 НАСТАВНИЦИ ДОБИЈА СЕРТИФИКАТИНа почетокот на октомври првите 140 наставници добија сертификати за завршена обука и оспособеност за примена на нови приоди во оценувањето. Со оглед на тоа што обуките до јануари оваа година ги завршија околу 1600 наставници од 60 училишта, тоа и не е баш голем процент. <br />По завршувањето на четвородневните работилници за примена на стандардите за оценување се очекува наставниците да се обидат да применат некои од новите приоди во оценувањето и во наставничкото портфолио да ги собираат планирањата, инструментите што ги користеле, оценетите трудови. Од поамбициозните наставници се очекува да испланираат мало акциско истражување и да изготват студија на случај. И кога тоа ќе го документираат пред тимот во училиштето може да добијат цертификат за завршена обука и оспособеност за примена на нови приоди во оценувањето. Знаејќи дека речиси сите наставници по обуките примениле некои од приодите што беа дел од обуките очекувавме поголем број наставници да бидат заинтересирани за добивање сертификати.<br />Навистина, сеуште не се знае дали и колку тие ќе бидат земани при напредувањето на наставниците, но зошто да ги немате ако веќе ги применувате новите приоди? Може би во некои училишта нема иницијатива на ниво училиште да се спроведе процесот на цертификација, но во тој случај зошто заинтересираните наставници да не преземат иницијатива?gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-22878849041005359762009-10-20T13:54:00.002+02:002009-10-20T14:03:34.919+02:00ВО КОЈА НАСОКА СЕ ДВИЖАТ ПОСТИГАЊАТА НА НАШИТЕ УЧЕНИЦИ?Ако се гледа времето изминато од последното мое писание може да се заклучи дека не сум имала инспирација. Впрочем блогот треба да биде повеќенасочна комуникација, а јас на моите размислувања добивам малку реакции.<br /><br />Повод за сегашново пишување е текстот во “Edukation week”, (весник за образование од САД) од 14-ти октомври во кој со загриженост се коментира <a href="http://www.edweek.org/ew/articles/2009/10/14/08naep.h29.html?tkn=[QLFDzrcUeWSkgVRZpmnT4dtJYkIYIozfWHU">извештајот од последното Национално оценување на напредокот во образованието (NAEP)</a> , според кој за прв пат од кога се спроведува ова мерење, а се спроведува од 1990 година, постигањата на учениците по математика во 4-то одделение, не се подобриле. (Инаку, за помалку информираните, ова мерење на постигањата по англиски јазик и по математика се изведува на примерок на ученици од 4-то и 8-мо одделение, на секои две години. Методологијата овозможува споредување на резултатите од мерењата во различни години).<br /><br />Многу земји ја градат својата образовна политика врз основа и на сознанијата од вакви мерења на постигањата. Тие им овозможуваат да следат дали промените што ги прават резултираат со подобрување на постигањата.<br /><br />Што правиме ние? Што се случува со постигањата на нашите ученици? Дали тие се подобруваат или опаѓаат? Дали мерките што се преземаат за подобрување на образованието навистина придонесуваат за повисоки постигања на учениците? Знам многумина што мислат дека ги знаат одговорите на овие прашања, но исто така знам дека никој од нив нема докази. Едноставно (нели?) во Македонија не се прават екстерни мерења на постигањата на учениците, што ќе бидат така методолошки засновани да можат да дадат релевантен одговор за трендот во постигањата на учениците. Туку што почнаа (во 2001 година) националните оценувања на постигањата на учениците престанаа после првите мерења, а повеќе не учествуваме ни во меѓународни мерења. Од последните на кои учествуваме знаеме дека од 1999 до 2003 година постигањата по математика и по природни науки на крајот на 8-мо одделение се намалени (TIMSS– 2003) и дека постигањата во читање со разбирање на крајот на 4-то одделение во 2005 година биле исти како во 2001-ва година (PIRLS – 2005). А претпоставувам дека сите знаат дека постигањата на нашите ученици се под меѓународниот просек (на земјите што учествувале во мерењата).<br /><br />Вчера министерот за образование го образлагаше предлогот за промени во Законот за основно образование, а дел од нив се однесуваа на користење на податоците од екстерно оценување за унапредување на наставниците. Не слушнав дека се планираат екстерни оценувања со цел да се следи напредокот на постигањата во целиот образовен систем. (Тие што се разбираат во мерења од овој тип знаат дека ист вид мерења не можат да се користат и за наградување/казнување на наставниците и за следење на напредокот на системот во целина). Дали тоа значи дека државата не ја интересира што се случува со постигањата на нашите ученици? Врз основа на што ќе ја проценува ефикасноста на чекорите за унапредување на образоването што ги презема?<br /><br />Ако веќе немаме мерења ајде да си направиме анкета? Одете на почеток и одговорете на прашањето.gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-74941268404345244462009-08-04T10:52:00.003+02:002009-08-04T11:07:08.248+02:00ЗОШТО Е НАМАЛЕН БРОЈОТ НА ПОСЕТИТЕЛИ НА БЛОГОВ?<span style="font-family:arial;">Од како започна летниот распуст забележувам дека бројот на посетите на овој блог многу се намали. Причина? </span><br /><span style="font-family:arial;">(1) Или станува здодевен;</span><br /><span style="font-family:arial;">(2) Или наставниците се вистински на распуст (сметам дека тие најчесто го посетуваат овој блог);</span><br /><span style="font-family:arial;">(3) Или наставниците немаат интернет дома, а мозе ви ни компјутер;</span><br /><span style="font-family:arial;">(4) Или дома не можат да дојдат до компјутер од нивните деца кои, бидејки се на распуст, повеке го користат компјутерот. </span><br /><span style="font-family:Arial;">Нејсе. Очекувам на есен да бидете поактивни. Ќе има компјутери и интернет во училиштата (се надевам). А ако ова што го пишувам не е интересно, предложете тема, напишете ваше гледање...</span><br /><br /><span style="font-family:Arial;">Убав одмор, каде и да сте.</span><br /><br /><span style="font-family:Arial;">Горица</span><br /><br /><br /><br /><span style="font-family:arial;"></span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-44697752978569380542009-07-21T15:33:00.000+02:002009-07-21T15:35:19.615+02:00За критериумите за оценување<span style="font-family:arial;">Ако не Ви се чита целиов текст што го започнав “од дедо Ное“, може да ги прочитате само двата последни пасуси и да одговорите на анкетата. Ако сте навикнати да читате се од почеток до крај повелете продолжете.<br /><br />Од кога знам за себе критериумите за оценување се стално актуелна тема во образованието. Веројатно не е само кај нас туку и во други земји.<br />Непосреден повод за ова “писание“ ми се резултатите од матурата и разни јавни и приватни реакции на нив. Ќе се задржам само на оние што се однесуваат на критериумите за оценување. Генерално, реакциите се во насока дека на екстерните матурски испити ученици што имале 5-ки, добивале тројки, дека имало само 5% петки, дека критериумите биле строги или тестовите биле тешки.<br />Од друга страна, кога се во прашање оценките на учениците во сите степени на образованието неподелено е мислењето на професионалната и лаичката јавност дека тие не се реални, дека многу се попушта на крајот на годината, дека голем дел ученици без да научат добиваат 5-ки, дека во некои паралелки 80% ученици се одлични и сл.<br />Од трета страна на меѓународните мерења на постигањата ПИСА, ТИМСС, ПИРЛС процентот на ученици во сите нивоа на постигања е под меѓународните просеци.<br />Од четврта страна... Не мора да има четврта страна, доволни се трите наведени.<br />Што ми е идејата? Прашањето е: Како треба да ги поставиме критериумите за оценување за да се совпаѓаат екстерните (на пр. од матурата) и интерните (дадени од наставниците) оценки, националните (во нашата држава) и меѓународните (оние од меѓународните оценувања). За жал за знаењето нема општо прифатена мерка, како што е тоа пример со мерките за физичките големини. 1 метар си е секаде 1 метар. 5-ка не е секаде иста петка. Дури кога е мерењето должина во прашање требало време и аргументи да се прифати дека тоа е најсоодветна мерна единица. Кога е знаењето во прашање секоја земја за себе настојува да изгради што пообјективни мерки што сите (државни образовни власти, наставници и ученици) исто ќе ги разбираат и исто ќе ги применуваат. Со глобализацијата се настојува и земјите да ги усогласат очекуваните нивоа на постигања. Значи во прашање се конвенции. Нема правила, ни емпириски ни теоретски поставени норми колкав број/% на 5-ки, 4-ки... е нормално да има во еден образовен систем, во едно училиште, по еден наставен предмет... Бидејќи образовните постигања се многу поврзани со способностите на учениците (кои се распределуваат нормално) често се прифаќа дека и оценките треба да имаат нормална дистрибуција. Други, пак, велат дека ако програмите се соодветни, наставата и учебните помагала квалитетни, тогаш процентот на повисоки оценки е поголем од оној со нормална распределба.<br />Ја фативте поентата? Сакав да кажам дека распределбата на оценките, односно критериумите за оценување се резултат на договор меѓу посакуваното и можното. Посакувано е што повеќе ученици да имаат што повисоки постигања (не само оценки), а можно е она што во мигов е реалност и нешто над тоа. Затоа, многу земји кои постојано ги подигаат постигањата на своите ученици (што се докажува со меѓународните оценувања) внимателно ги поставуваат критериумите за оценување. Златно прабило е: да бидат повисоки од постојните (за да мотивираат), но да не бидат превисоки и недостижни (за да не демотивираат). И во тој процес се вклучени голем број стручњаци за образование, стручњаци за мерења во образованието, наставници.<br />Кај нас Бирото за развој на образованието изготви критерими за оценки врз основа на наставните програми и експертски очекувања. Не знам дали наставниците оваа година при давањето на оценките на крајот на годината ги користеа и какво е нивното искуство: Дали тие се превисоки? Дали се прениски? Дали се баш погодени, ни превисоки, ни прениски? За нивна вистинска проценка потребни се пообјективни мерења на постигањата на учениците. Донекаде можат да помогнат и анализите на екстерните тестирања. Најдобро би било кога би имало екстерни тестирања на примерок на ученици, при што тестовите многу подобро би ги проверувале сите стандарди за одделен наставен предмет и одделение. Ако од прва не се погодени експертските критериуми за оценки тогаш тие треба да се ревидираат, па пак да се проверат и така додека не воспоставиме добри, прифатливи критериуми кои ќе стимулираат учење.<br />И уште нешто, еднаш воспоставените критериуми не се вечни, тие се менуваат (најчесто во насока да се заоструваат).<br />Ако на почетокот не сте одговориле на анкетата, ве молам направете го тоа сега и придонесете за квалитетот на критериумите за оценки.</span>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-73472682464642229892009-07-14T15:13:00.010+02:002009-07-15T13:15:51.258+02:00СЕМИНАРИ ЗА ОЦЕНУВАЊЕ ВО УЧИЛИШТАТА<span style="font-family:arial;">Последен пат пишував за првото училиште што ги отпочна семинарите за унапредување на оценувањето на училишно ниво. Во меѓувреме се одржаа семинари во уште 110 основни училишта. Тоа е речиси 80% од училиштата што оваа година се вклучија во компонентата Унапредување на оценувањето во Проектот за основно образование на УСАИД. Сметам дека тоа е знак на исклучителна посветеност на овие училишта да внесат промени во оценувањето. Во овие семинари кои траат 4 дена учествуваа околу 1800 предметни наставници. Сите тие на крајот на наставната година, кога и така се оптоварени со разни административни работи, активно работеа, ја преиспитуваа својата досегашна пракса во оценувањето и според искажувањата на поголемиот број од нив научија и нови работи што ќе ги применат со цел нивните ученици да научат подобро и повеќе. Добар пример за доживотно учење. А кој ќе го даде ако не наставниците?<br />Честитки за ангажманот и нивниот и на обучувачите. На сите им посакувам заслужен летен одмор.<br />И еве неколку фотографии како доказ за работната атмосфера.<br />(Има и други многу убави фотографии, но вметнати се во ворд документи и не знам како да ги ставам на блогов. Ако некој знае нека ми каже)</span><br /><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5358642869025908770" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://4.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sl25TE54KCI/AAAAAAAAAC4/r4blrd53aJk/s320/IMG_3293.JPG" border="0" /><br /><div><a href="http://1.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sl24w0rKS7I/AAAAAAAAACw/Sqwj2maKSFk/s1600-h/100_4428.jpg"><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5358642280553663410" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://1.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sl24w0rKS7I/AAAAAAAAACw/Sqwj2maKSFk/s320/100_4428.jpg" border="0" /></a><br /><div><a href="http://4.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sl24auoqIsI/AAAAAAAAACo/xgG-_BclWO0/s1600-h/100_4631.jpg"><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5358641900975432386" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://4.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sl24auoqIsI/AAAAAAAAACo/xgG-_BclWO0/s320/100_4631.jpg" border="0" /></a><br /><div><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5358638946791921874" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://2.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sl21uxcbGNI/AAAAAAAAACg/AVunFUWLKn4/s320/IMG_0103.JPG" border="0" /><br /><div><div><div><div><div><span style="font-family:arial;"><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5358628293589548562" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://1.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sl2sCrLDPhI/AAAAAAAAAB4/QKFsQHbmjr0/s320/IMG_2047.jpg" border="0" /></span> </div></div></div></div></div></div></div></div>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-75882450213095521672009-05-06T15:29:00.000+02:002009-05-06T15:34:13.427+02:00САМООЦЕНУВАЊЕТО НА УЧЕНИЦИТЕ<div align="justify"><span style="font-family:arial;">Подолго време ми се вртка низ главата мислата дека има место да продискутираме за самооценувањето на учениците. Имам повеќе причини за тоа, почнувајќи од реакциите на некои од наставниците искажани на семинарите за оценување, дека не може да им дозволуваме на учениците да се самооценуваат, преку сфаќањето дека тие тоа не можат да го прават, завршувајќи со тоа како е разбрана темата самооценување и взаемно оценување на соучениците во некои од студиите на случај што ми ги имаат испратено наставниците.<br />Кога зборуваме за самооценување многумина може би помислуваат на одговор на прашањето од наставникот: “Што мислиш која оцена заслужуваш?“. Одговорот може да се совпаѓа со оценката од наставникот или да не се совпаѓа. Тоа е некаква информација и за наставникот и за ученикот, но малку придонесува да се подобри учењето. Ниту на ученикот, ниту на наставникот му кажува што треба да прави наставникот, а што ученикот за да научи повеќе и подобро.<br />Кога во современата докимологија се зборува за самооценување се мисли на нешто друго. Се мисли на процесот во кој ученикот постојано го проценува она што го прави, го споредува со целите што ги поставил (сам или со помош на наставникот), со своите претходни постигања или со квалитетни постигања на други ученици, наоѓа начини како да се подобри. Таквиот приод е природен во секојдневниот живот – нормално е да размислуваме за она што го работиме, да проценуваме како и колку добро го работиме и што и како може да подобриме. Во училишното учење затоа што, најчесто, е многу диригирано од наставникот (тој кажува што и како учениците треба да прават), учениците, често, престануваат да се однесуваат природно кон сопствената работа и одговорноста за оценувањето и за постигањата се префрлува на наставникот (“Направив како што ми кажа наставникот, не знам што сака уште“ и слични реакции). Тогаш ученикот се става во пасивна улога во однос на учењето, прави она што ќе му биде кажано, не размислува доволно за тоа што е смислата и целта на активноста (освен наставникот да биде задоволен), како ни за тоа колку начините на работа/учење што ги користи се ефикасни. Таквиот однос му отежнува сам да го подобрува своето учење и не го оспособува да учи самостојно. Од друга страна наставникот е лишен од можноста да добие дополнителни информации за тоа дали на ученикот му е јасно што треба да постигне, како учи, на кои потешкотии наидува, како се обидува да ги надмине. Ваквите информации може да му користат за да му помогне на ученикот да учи поуспешно.<br />Меѓутоа, бидејќи школското учење не е едноставна работа, на повќето ученици не им е едноставно да “научат како да учат“ и згора на тоа да можат да го проценуваат сопственото учење и постигањата. Оспособувањето на ученикот за самооценување бара тој да биде упатуван од почетокот на школувањето во тоа што треба да научи, каква е смислата на тоа што го учи, како најлесно и најдобро може да го научи, како да знае дали тоа што го направил/научил е доволно добро, како може да го подобри. Не е едноставна работа. Колку ученици на крајот на основното образование можат успешно да се самооценуваат?</span></div>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-7546841787196038667.post-73479780111799144942009-04-16T15:58:00.006+02:002009-04-16T16:29:47.909+02:00СЕМИНАРИ ЗА ОЦЕНУВАЊЕ НА НИВО НА УЧИЛИШТЕ<div align="justify"><span style="font-family:arial;">Пред извесно време на овој блог беше поставено прашањето за успешноста и прифатеноста на каскадниот систем на обука. Ме израдува дека поголемиот процент од тие што гласале во анкетата и што оставиле коментар имаа позитивен став кон обуките што ги држат нивните колеги. Всушност, дека им е сè едно кој ќе ја држи обуката доколку е таа добро изведена.<br />Еве потврда за добар пример на дисеминација на семинарите за формативно оценување. Училиштето “Стив Наумов“ од Скопје “го скрши мразот“ започнувајќи со семинарите на училишно ниво. Ако важи поговорката “По утрото се познава денот“, тогаш може да очекуваме квалитетни семинари и во другите училишта.<br />Ја користам привилигијава што ми ја дава блогов и позицијата на раководител на активностите за унапредување на оценувањето во Проектот за основно образование на УСАИД да ги пофалам колегите од “Стив Наумов“ и да ги охрабрам другите училишта. По семинарот што го следеа во јануари, членовите на тимот за оценување примениле повеќе од методите за формативно оценување. Тоа, заедно со претходните знаења и добрата подготовка на обучувачките, беше основа за еден многу успешен семинар, кој по квалитетот не заостануваше зад семинарите што се држеа на регионално ниво. За успешноста на семинарот придонесе покрај стручноста и посветеноста на тимот што го реализираше семинарот, и мотивираноста и истрајноста на наставниците кои ангажирано работеа.<br />Членовите на тимот кои ја спроведоа обуката во училиштето рекоа: “По малку бевме скептични дека учесниците на обуката, односно наставниците ќе бидат преморени и тоа ќе се рефлектира на ефикасноста, но се изненадивме не само од посветеноста со која работеа на сесиите, туку и од пријатната атмосфера која се создаде во текот на работењето.“ Морам да признаам дека и јас бев скептична и драго ми е што ме дементираа, имаше убава атмосфера на работа и дружење.<br />Ова искуство покажа дека дисеминацијата како форма за спроведување на обуките во училиштата може да придонесе не само за стекнување и продлабочување на знаења за изведување на поквалитетна настава, туку и за создавање клима за кооперативност во работењето и меѓусебна поддршка кај наставниците. Впрочем, сите ние на работа поминуваме голем дел од денот, делиме исти грижи со колегите и сигурно че ни биде полесно ако ги надминуваме заеднички.<br />Бидејќи се работи за училиште во кое и пред тоа имало активности за подобрување на квалитетот на наставата, учењето и оценувањето оправдано може да се очекува дека во праксата на оценувањето ќе ги вградат и новостекнатите знаења. Некои од наставниците запишаа: “Ги согледавме предностите на новите приоди се оспособувавме да изработуваме и користиме различни техники за оценување…Сето ова ќе придонесе за користење на повеќе инструменти за оценување и ќе овозможи пообјективно оценување.“ Јас ќе додадам: “И за поквалитетни постигања на учениците“. На крајот на краиштата заради тоа се сите напори на наставниците.<br />Еве неколку фотографии како доказ.<br /></div><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5325290240548593682" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://4.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sec7QlnA4BI/AAAAAAAAABQ/-OPHkTpqx-g/s320/IMG_1991.jpg" border="0" /></span><br /><br /><p><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5325292930321100178" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://2.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sec9tJywLZI/AAAAAAAAABg/JRpz_zvAfcs/s320/IMG_1987.jpg" border="0" /></p><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5325293906329445666" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://2.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sec-l9tRpSI/AAAAAAAAABo/S2sUAIYoyX8/s320/IMG_1984.jpg" border="0" /><br /><br /><p><img id="BLOGGER_PHOTO_ID_5325294446725552306" style="DISPLAY: block; MARGIN: 0px auto 10px; WIDTH: 320px; CURSOR: hand; HEIGHT: 240px; TEXT-ALIGN: center" alt="" src="http://2.bp.blogspot.com/_eQkG_0Jq4jc/Sec_Fa1v2LI/AAAAAAAAABw/E1WBWcW-ISQ/s320/IMG_1983.jpg" border="0" /></p><br /></span><p><span style="font-family:arial;">На сите што слават: Среќни Велигденски празници. Тие што не слават да ги посетат пријателите кои слават за да им честитаат.</span></p><p> </p>gorica_ocenuvanjehttp://www.blogger.com/profile/17011774585160381377noreply@blogger.com0